Piše: Nebojša Jevrić
Napravio ga je ruski konstruktor Tokarjev u gradu Tuli.
TT nosi oznaku.
Rusi su imali ogromne zalihe municije 7,63 „Mauzer” koju su zaplenili od Carske vojske.
To je kalibar koji je koristio i automat „Špagin”. Zato je Tokarjev dobio nalog da konstruiše tetejac.
Bio je to najbolji pištolj drugog svetskog rata.
Ali nigde nije doživeo takvu slavu kao kod nas.
Kod nas je „tetka” imala metke sa ojačanim punjenjem.
Ali ga je voleo i srpski seljak. Kad ga zađene za pojas pa krene na slavu, svadbu, prosidbu a onda otrese šaržer iz tetejca. Niko kao on.
Šiptari su za njega davali najbolje june.
U Evropi , „magnum” si mogao dobiti za tetku.
Probijao je pancir. Sa njim je dobar strelac mogao ubiti divlju svinju. Prolazio kroz lim od auta kao kroz sir.
Bilo je još pištolja ali „tetkinu” slavu nikad ni jedan dostigao nije.
Kad je Milošević održao govor na Gazimestanu zapraštali su tetejci i nisu prestali da pucaju narednih deset godina.
Nije bilo mačo mena u Srbiji koji nije nosio „tetku” za pasom.
Vezanost Srba za tetke najbolje je opisao Timotije Nestorović u knjizi
„Problem tetkinstva u Crnoj Gori”. Izdanje SANU, između dva rata. Čuvena je vezanost Crnogoraca za tetke. Zato su tetejcu tepali tetka.
Ko je pre rata imao tetejca taj je bio gazda. Kad zasikće tetka rodilo se muško dete, uglavljena je proševina.
Bio je to vojno državni pištolj za obučita čoveka. Vojsku, policiju.
Mnogi je od rikošeta metka „tetkinog” postradao.
Za ratnog vremena izdato je preko sto hiljada dozvola za TT.
Nijedan ozbiljan krimos u predratno vreme nije bio bez njega. „Utoka” nad „utokama”. A, boga mi, i veliki broj noćnih dama nosio je u torbici „tetku”.
Uz čiste gaće, prezervative, šminku.
Nosila ga je Dana kelnerica iz „Belog grada”. Ispod helanki.
Zdenko Prda je bio džeparoš na glasu.
Sa dobrim opijumskim vezama u Makedoniji koje je na mardelju stekao.
Naša zajednička devojka, ja sam ga zamenjivao dok je Zdenko Prda bio na službenom putu u Zabeli, Sorana, nosila je Prdin pištolj u torbici kad su zajedno išli da rade džep po autobusima iliti „treskama” kako se tada govorilo. Sorana je bila najbolji zid. Obučit. Dok je ona pritiskala putnika spreda, u miniću, dekoltirana, Prda ga je radio odpozadi.
Napaljeni putnik (putnici su ovce u jeziku džeparoša) nikad ne bi provalio da ga rade. Vadili su novčanike, barke, čak i u polupraznoj treski.
A „tetka” je bila u Soraninoj torbici za svaki slučaj.
Kad su otac pukovnik i majka pokušali da odvoje Soranu, brucoškinju, od gudriranja, Sorana im je zapretila tetkom.
Tetka je bila opasno oružje. Opasno i za onog koji ga nosi. A kamoli onog koji puca. Kad bi se seljaci zavadili oko međa često je siktala tetka.
„Da zapjevam nemam volju,
Dok ne čujem glas pištolju” pevali su po selima pod planinom.
A onda bi se začulo siktanje tetki.
Mnogi su glavu zijanili od rikošeta.
Tetka nije oružje za svakog.
U noćnoj kafani na Ilidži pili smo i pevali kao kozaci Tarasa Buljbe u Soči.
Jedan glavat i kosoga čela hvalio se da je na dar od komandanta dobio „“tetku”, tetejca.
Za drugim stolom je sedeo Vuk, četnik iz Brodareva.
Dosadila mu je hvala.
„Šta će tebi pištolj kad ga nikad upotrebit nećeš? Niti smiješ!”
Noć je odmicala. Put prema Palama bio je presečen. Bila je zima ali se usijala bubnjara. Rakije je bilo sve više a pameti sve manje.
„Kažeš, ne smijem? ”, rekao je onaj galavati i dogmatičan.
„Ne smiješ!”
Glavonja je repertirao i zapucao.
Vuk se srušio. Zaludu je bilo zvati doktore. Izdahnuo je pre nego što je pao na pod.
Plamen u zapaljenoj zemlji se polako gasio.
Rat je prigašen ali su nosioci oružja sa dozvolom, kad ih je strah prošao, dobili sitnu knjigu od vlasti.
Stigla je poreza za držanje oružja i to za sve ove godine.
Sede njih trojica u „Ludoj kući” , nijedan rata nije video, popili i razgovaraju.
Strah je prošao a pištolj i dozvola ostali. Treba poreza da se plati. A ne plaća im se. Od kad su dobili dozvolu prije dvadeset pet godina nisu plaćali. Sad se to nakupilo.
Voleli su Srbi svoje tetke. Sad ih se treba otarasiti. A ne znaju kako.
Prošla ih je ljubav. Sad treba da se plati.
Tetka je pala u zaborav. Kao i sve ljubavi.
Samo se ponekad kad Zvezda, Partizan ili reprezentacija daju gol, zasikću tetke iz solitera.
Uzalud ih policija traži.
