Ma nema problema, deco. Nisam ja znala da je to… Znate, ja sam mislila da je nešto drugo. Pre dva meseca sam podnela zahtev za legalizaciju ono malo kućice, pa kad ste vi upali i kad je počela ta lomljava i vika…Još kad sam videla ove sa fantomkama, ja mislila vi došli da me rušite
Rani jutarnji sati. Vremešna gospođa N. N. (ime i prezime poznati redakciji) uredno spava dubokim snom u svom krevetu u udžerici u Kajmakčalanskoj ulici na Vračaru.
Odjednom zvuk lomljenja stakla i užasna buka u prostoriju, kroz prozore i vrata upadaju naoružani pripadnici SAJ-a pod punom opremom i uz glasne povike. Ubrzo shvataju da je u stanu samo gospođa N. N. i da nema nikoga više. Brzo se konsultuju preskaču mali dvorišni zid, opet lomljava, buka, razbijeno staklo, glasni povici, i onda mir i tišina. Nakon nekih pola sata pripadnici SAJ-a sa dvojicom uhapšenih odlaze put stanice “29. novembar”. Gospođa N. N. ostaje u tišini svog demoliranog stana u potpunom šoku na smrt preplašena. Ujutro je ponovo bude pripadnici policije i uljudno je mole da pođe sa njima. Gospođa N. N. je u potpunom strahu. Nevoljno pristaje da pođe sa njima, vidno uplašena i šokirana. Policijska patrola sprovodi je do palate pravde u Više javno tužilaštvo.
Policajci u civilu imali su dojavu gde se nalaze. Međutim, nisu dobro zabeležili broj kuće, odnosno slovo iznad broja, pa je umesto V ubeleženo B. I tako su se specijalci obreli kod gospođe N. N., ali brzo su shvatili grešku i ispravili je. Epilog su dva demolirana stana i dva uhapšena kriminalca
Tu su već prisutni pripadnici MUP-a i tužilac. Svima je neprijatno kada su videli kako stara gospođa izgleda. Gledaju se između sebe i izbegavaju da je pogledaju u oči. Tužilac je nudi vodom i pita je da li se oseća dobro i da li je u stanju da sada obavi razgovor sa njima. Ona jedva promuca da jeste. Vidljivo je bilo da je žena pod velikim stresom.
Međutim, gospođa N. N. nije znala i da je druga strana bar pod podjednakim stresom, ako ne i većim. Naime, to što se desilo prethodne noći nije bilo baš tako planirano. Ideja je bila da se uhapse dvojica opasnih i okorelih kriminalaca za kojima je raspisana potraga i za koje se pretpostavljalo da je moguće da će pružiti oružani otpor, pa je stoga angažovan SAJ. Policajci u civilu imali su dojavu gde se nalaze, u kom šteku, i neko vreme držali su taj ulaz pod prismotrom i potvrdili njihov boravak na tom mestu. Međutim, nisu dobro zabeležili broj kuće, odnosno slovo iznad broja, pa je umesto V ubeleženo B. I tako su se specijalci obreli kod gospođe N. N., ali brzo su shvatili grešku i ispravili je. Nažalost, epilog su dva demolirana stana i dva uhapšena kriminalca. Ogroman problem za pripadnike MUP-a jer sad treba objasniti zašto je to tako urađeno, objasniti babi propust, izvinjavati se i moliti Boga da pored odštete ne podnese tužbu. Da ne govorimo o toni papirologije, o internim istragama ko je zakazao…
I tako kreće priča. Te izvinite, pogrešili smo, eto dešava se, permutovali smo brojeve, strašno je to što vam je stan oštećen, ali nadoknadićemo, i jedva tek na kraju neko izusti: “Eto, ako nas vi ne biste tužili, mi bismo vam bili baš zahvalni.”
I gledaju policajci kako se bakino raspoloženje tokom žalopojke menja, kako polako “oživljava”.
“Ma nema problema, deco. Nisam ja znala da je to… Znate, ja sam mislila da je nešto drugo. Pre dva meseca ja sam podnela zahtev za legalizaciju ono malo kućice, pa kad ste vi upali i kad je počela ta lomljava i vika… Još kad sam videla ove sa fantomkama, ja mislila vi došli da me rušite…”
(Rade Jerinić / Ekspres)
