Piše: Prof. dr Sebastian Baloš
Odavno su poznati svi kvaliteti tradicionalnog rešenja legendarnog konstruktora Mihaila Kalašnjikova – jurišne puške AK-47 i izvedenih varijanti osavremenjenih pušaka, skraćenih pušaka, mitraljeza i sačmara.
Osnovna prednost je primena sistema rada na osnovu pozajmice gasa s klipom dugog hoda i rotacionim zatvaračem. Ta je konstrukcija u manje ili više izmenjenom obliku široko kopirana, čak i na zapadu, a tek je danas na većini novih pušaka ustupila mesto sličnoj, ali s kratkim hodom. Uz to, izvanredno dobro izbalansirana municija 7,62×39 mm je široko korišćena, šire nego noviji kalibar 5,45×39 mm. Prednosti metka 5,45×39 mm su, uglavnom, svedene na znatno opasnije rane, zahvaljujući u nazad pomerenom težištu, mada i to zavisi od debljine tkiva koje je pogođeno, tako da u stvarnim borbenim uslovima i nije toliko velika. Ipak, Rusi su ga zadržali, tako da je realno da se sva nova sredstva pojavljuju, pre svega, u tom kalibru. Ne treba, međutim, zanemariti ni poslovnost, te se novija javljaju i u 7,62×39, pa čak i u kalibru 5,56×45 mm.
S druge strane, u nedostatke starih dobrih Kalašnjikov pušaka može da se ubroji pomalo zastarela ergonomija, posebno selektora paljbe, kojeg je nemoguće dohvatiti bez skidanja ruke s rukohvata ili potkundaka. Osim toga, sistem ugradnje dodatnih uređaja, recimo optičkog nišana preko bočne šine, nikad nije zaživeo, a upravo to rešenje je iznuđeno s obzirom na sistem rasklapanja i nestabilni odvojivi poklopac sanduka od tankog lima.
Mislilo se i na tradicionaliste
Takav svojevrsni „status kvo“ se zadržao dugi niz godina, čak više od pola veka, sve do pojave AK-12. Tada su stvari počele da se menjaju, pomerajući pojedina tehnička rešenja prema nekim novim standardima ergonomije. Kratka jurišna puška MA je novo sredstvo, može se slobodno reći skraćeni oblik AK-12 „sakriven“ iza potpuno novog spoljašnjeg izgleda. Prvi put je prikazana u okviru izložbe naoružanja i vojne opreme „Army-2016“ i u tom trenutku je još bila u finalnim fazama razvoja.
Princip rada automatike kratke jurišne puške MA zasniva se na, kao što je već rečeno, klasičnoj i oprobanoj pozajmici gasa, ali s klipom kratkog hoda i obrtnim zatvaračem. Sistem s kratkim hodom klipa se obično smatra superiornim nad dugim, pošto se barutni gasovi zadržavaju van sanduka, tako da ne dolazi do zagrevanja unutrašnjosti mehanizma rada automatike, a uz to, prljanje je manje intenzivno i znatno se smanjuje potreba za čišćenjem. Ovo je potpuna novina u odnosu na AK-12, poslednji „izdanak“ serije pušaka koncerna „Kalašnjikov“, nekad „Ižmaš“. Zatvarač je nešto izmenjen u odnosu na izvorni i poseduje tri ispusta.
Tu se promene ne završavaju. Sami materijali su u odnosu na tradicionalne potpuno drugačiji. Jedan od najpoznatijih proizvođača je „popustio“ pred svetskim trendovima primene polimera. Umesto klasičnog čeličnog sanduka, koji se ranije pravio glodanjem ili deformisanjem i tačkastim zavarivanjem, korišćeni su polimeri. Tradicionalisti će biti zadovoljni, jer su korišćeni oni s čeličnim ojačanjima, mada nije u potpunosti jasno na šta se ojačanja odnose. Ako se odnose na klizne elemente, mora se napomenuti da je to uobičajena procedura, zbog obezbeđenja otpornosti na habanje, što ima fundamentalni uticaj na opšte funkcionisanje oružja. Treba biti, ipak, korektan i reći kako su polimeri duže vreme prisutni na puškama serije AK, ali više kao zamena za drvene elemente, dok je sada to znatno prošireno.
Izmenjen selektor paljbe
Rasklapanje je potpuno drugačije u odnosu na ranije puške Kalašnjikova, jer se koristi „zapadni“ sistem sa obrtanjem prednjeg potkundaka i gornje strane sanduka u jednom „komadu“ oko osovine ispred okvira. Na taj način se obezbeđuje daleko čvršća i stabilnija osnova za ugradnju standardne Picatinny šine na gornjem delu puške. Ona se proteže celokupnom dužinom sanduka, tako da je pogodna za ugradnju, uobičajeno prednjeg i zadnjeg mehaničkog nišana preklopnog tipa kao rezervno rešenje ukoliko na sredini montirani refleksni nišan bude oštećen ili ne funkcioniše na odgovarajući način. Pored toga, postoje i po dve tačke na bočnim stranama sanduka, te nije isključeno da se na tim pozicijama mogu ugraditi još dve kraće šine za dodatne uređaje poput, recimo, laserskog nišana i taktičkog svetla.
Okvir je kapaciteta 30 metaka i izrađen je, takođe, od polimera. Standardno je izmenjiv sa okvirima AK-74 i drugih pušaka u odgovarajućem kalibru. Primenjeno je novo rešenje s prozorčićima, koje omogućava proveru preostalog broja metaka. Ono, istina, daje mogućnost utvrđivanja tačnog broja, ali je, možda, korisnija upotreba transparentne plastike koja, pored toga, daje mogućnost bržeg intuitivnog utvrđivanja broja preostalih metaka. Oslonac za rame se preklapa u stranu i podesivog je tipa, što je za svaku pohvalu, s obzirom na znatno stabilniju izvedbu u rasklopljenom položaju, a s druge strane, aksijalno podešavanje obezbeđuje odličnu prilagodljivost različitom stasu vojnika. Na ustima cevi je skrivač plamena koji se može skidati i na njegovo mesto postaviti razbijač pucnja.
Velik pomak napred je učinjen i u pogledu kontrolnih uređaja. Ručica za repetiranje je obostrana, kao i selektor paljbe, što znači da su oba uređaja upotrebljivi od strane levorukih i desnorukih strelaca. Geometrija selektora paljbe je korenito izmenjena u odnosu na tradicionalno rešenje, tako da se može dohvatiti palcem ruke koja se nalazi na rukohvatu bez sklanjanja ruke s njega. Postoji jedinačna paljba, rafalna i, naravno, zakočeni položaj.
Jedna od najvećih prednosti kratke jurišne puške je u tome što MA ima kompaktnost i malu masu što, takođe, doprinosi visokoj ergonomiji. Dužina s prekopljenim osloncem za rame je 500, ali se ona s rasklopljenim osloncem povećava na približno 750 mm. Treba imati na umu da je ova vrednost promenljiva, s obzirom na to da je dužina samog oslonca, kao što je već rečeno, promenljiva. Drugi podatak je isto tako vrlo zanimljiv, a to je masa bez okvira od svega 2,5 kg, što je manje od većine konkurenata na tržištu.
Sve pohvale!
U osnovi, MA je u odnosu na AK-12 isto ono što je AKS-74U bio u odnosu na AK-74. Ono što „ide na ruku“ kako AKS-74U, tako i MA u odnosu na zapadne konkurente je municija, koja ima još manju energiju trzaja u odnosu na 5,56×45 mm, što je dobro, s obzirom na sekundarni značaj takvog sredstva u rukama onih pripadnika oružanih snaga kojima takvo oružje treba da posluži za samoodbranu. U tu grupu bi trebalo ubrojati posade oklopnih vozila, artiljerijskih sredstava i helikoptera, ali i za primenu u okviru specijalnih jedinica, kao i za oružje koje je zahvaljujući kompaktnosti lako sakriti, pa je pogodno za opremanje timova za obezbeđenje važnih ličnosti.
U SSSR je AKS-74U dodeljivan čak i pripadnicima posebnih policijskih jedinica. Mora se, međutim, znati da u toj ulozi nepredvidiva balistika municije kalibra 5,45 mm ni u kom slučaju nije optimalna, s problematičnom preciznošću i pod određenim uslovima prevelikom probojnošću, što ju je činilo opasnom za civile koji su se mogli naći na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Ni MA nije u ovoj poslednjoj nameni bolja, ali je pitanje da li će i biti korišćena od strane policije. Konačno, moraju se istaći neuporedivo bolja ergonomija u odnosu na AKS-74U i drastično širi dijapazon različitih pomoćnih uređaja zahvaljujući savremenijem šinskom sistemu montaže. Uz to, i masa je manja uprkos kabastijem spoljašnjem izgledu (AKS-74U 2,71 kg). Ona joj je na nivou američkog karabina M4, ali verovatno ima kraću cev i kompaktnija je, uz nešto slabiju municiju, dok je čak lakša u odnosu na belgijski automat P90, od kojeg ima manji kapacitet okvira, ali uz snažniju municiju.
Na osnovu prikazanog se moraju ovom oružju uputiti sve pohvale. Po svim parametrima, to je vrlo zanimljivo oružje, koje se od zapadnih kratkih varijanti pušaka razlikuje za ovu namenu pogodnijim kalibrom manjeg trzaja i lakše kontrole rafalne paljbe. Ono što, možda, najviše ostavlja utisak je koncepcijsko i konstrukciono približavanje zapadnih i istočnih pušaka.
(Kalibar)
