Protivteroristička jedinica (skraćeno PTJ) je bila moderna, visokoprofesionalna i veoma poštovana jedinica za specijalne namene srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon spajanja sa SAJ-om, prestala je da postoji 2016. godine.
PTJ je formirana 2003. godine, nekoliko nedelja nakon što je rasformirana najelitnija srpska formacija na ovim prostorima – Jedinica za specijalne operacije (skraćeno JSO).
O JEDINICI
Sastav jedinice većinom su činili vrhunski obučeni pripadnici JSO sa velikim borbenim iskustvom koji su bili okosnica PTJ. Osim pripadnika JSO u PTJ je primljen i manji broj pripadnika rasformiranog prištinskog SAJ-a, kao i vrlo mali broj pripadnika specijalističkih četa Žandarmerije.
Jedinica je prvobitno bila sastavni deo srpske Žandarmerije, ali od samog početka sa drugačijom obukom, opremom, ali i nadležnošću. Znatno manji broj operativaca, omogućio je specijalizovanje jedinice za izvršavanje najsloženijih zadataka, kao što su krizne situacije sa primesama domaćeg, ili međunarodnog terorizma, rešavanje talačkih situacija, borbu protiv organizovanog kriminala, obezbeđivanje vitalnih objekata ili važnih ličnosti itd.
Godine 2005. jedinica dobija novi oficirski kadar, a iste godine na mesto komandanta dolazi i pukovnik Goran Dragović. Aprila 2007. godine, odlukom tadašnje Vlade, PTJ dobija status samostalne jedinice u okviru srpskog MUP-a, što znatno utiče na njen razvoj i napredak.
Od 2008. godine pripadnici PTJ obezbeđuju i najboljeg tenisera sveta, Novaka Đokovića, a od 2012. godine „grifoni“ brinu o bezbednosti predsednika Republike Srbije.
Status PTJ po sistematizaciji podrazumeva, između ostalog, poseban mehanizam potreban za angažovanje jedinice. Jedinica može biti angažovana samo po mehanizmu „dvostrukog ključa“: predlog direktora Policije mora odobriti ministar unutrašnjih poslova.
PTJ je, za vreme svog postojanja, bila jedina policijska jedinica u kojoj se svakog jutra, pre početka dnevnih aktivnosti vršio pozdrav i podizanje srpske zastave, a ta praksa je nasleđena od čuvene JSO, najelitnije srpske jedinice koja je postojala na ovim prostorima.
Snagu jedinice, pored odličnog kadra, uvećavala je i njena izuzetna mobilnost: PTJ je bila sposobna da u roku od 24 sata izvodi dejstva na celoj teritoriji Republike Srbije, čak i na više mesta istovremeno, po potrebi. O ovome svedoči i obimna akcija hapšenja osumnjičenih lica za carinske malverzacije koja je istovremeno izvedena u osam gradova Srbije.
Iako mnogi ne prave razliku između PTJ i SAJ, ona ipak postoji.
U teoriji se termin „protivterorizam“ odnosi na preventivna dejstva, dejstva kojim se sprečava izvršenje terorističkih radnji i nastanak štetnih posledica.
Termin „antiterorizam“ odnosi se na represiju, tj. na radnje koje se preduzimaju nakon izvršenja terorističkog akta, u cilju saniranja štetnih posledica.
Dodatno, PTJ je jedinica koja je akcenat svoje obuke stavljala na dejstva u ruralnim, dok je SAJ orijentisan na urbane uslove, iako i jedni i drugi imaju potpunu obuku.
SLAVA JEDINICE
Kao i svaka druga jedinica MUP-a, tako i PTJ imala svoju slavu, Đurđevdan, koji se proslavlja 6. maja. Specifično za PTJ jeste da su slavu proslavljali dan kasnije, 7. maja, kada je ujedno i dan jedinice. Tom prilikom se u bazi u blizini Barajeva priređuje svečanost, a po pravilu se održava i pokazna vežba.
USTROJSTVO
Jedinica je imala zasebnu Komandu, a operativci su bili podeljeni u četiri tima. Prva dva specijalizovana bila su za rešavanje kriznih situacija u urbanom okruženju, treći za dejstva u ruralnim uslovima. Četvrti tim je bio specijalizovan za obezbeđivanje ličnosti i objekata od visokog značaja, kao i za vatrenu podršku ostalim timovima.
U okviru svakog tima postojale su po tri interventne grupe, a četvrta grupa u svakom timu je bila specijalistička (sastavljena od ronilaca, alpinista, vodiča službenih pasa, KDZ i MES stručnjaka). Prva tri tima u svom sastavu imala su i snajperske grupe i medicinsko osoblje.
PTJ je oformio i grupu za bezbednost i zakonitost, grupu za vezu, grupu za operacije, grupu za nastavu, grupu za logistiku i grupu za upade u laboratorije droge i bioloških agenasa.
OBELEŽJA JEDINICE
Obeležje Jedinice je mitsko biće grifon, sa štitom i mačem okrenutim nadole. Grifon u srpskoj tradiciji simboliše borca za pravdu i jakog zaštitnika. Može se videti u srpskim manastirima Dečanima, Ravanici i Studenici.
U slučaju ratnog stanja, amblem jedinice se menja: spušteni mač grifona diže se nagore.
PRIJEM KANDIDATA
Prijem u jedinicu bio je uslovljen opštim i posebnim uslovima.
Opšti se odnose na to da Jedinica otvori konkurs, da kandidat mora biti državljanin Republike Srbije, da je pripadnik MUP-a bar tri godine sa najmanje vrlodobrom godišnjom ocenom, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da nije krivično osuđivan.
Posebni uslovi se odnose na to da kandidat poseduje vozačku dozvolu najmanje „B“ kategorije, da poseduje važeće lekarsko uverenje.
Poznavanje borilačkih veština i rukovanje vatrenim oružjem jesu bitne stavke, jer mogu veštijim kandidatima obezbediti prednost u odnosu na druge, u vidu boljih ocena.
Selektivna obuka se sastojala iz tri faze. Pre početka selekcije, kandidati po pravilu popunjavaju jednu vrstu upitnika i obavljaju razgovor sa instruktorima, psihologom i komandantom. Cilj ove procedure jeste da se već na početku stekne utisak da li kandidat ima potencijala za ulazak.
Jedna specifičnost koja je prisutna tokom cele selektivne obuke jeste što se obraćanje kandidatima vrši prozivanjem brojeva, tj. svaki kandidat se odaziva na redni broj koji mu je dodeljen.
Prva faza se odnosila na niz psihofizičkih provera, u trajanju od četiri dana.
Druga faza predstavljala je selektivnu obuku, tj. dril, koja je trajala oko 45 dana i imala za cilj testiranje fizičke snage i volje, ali i reakcije kandidata na razne stresne situacije koje im vrlo kreativni instruktori priređuju.
Poslednja, treća faza je osnovna obuka i ona je takođe selektivne prirode. Trajala je šest meseci i za to vreme kandidati su savladavali rukovanje opremom koju Jedinica poseduje i pravila koja važe unutar nje. Ovaj deo obuke trebao je da pokaže kojem od četiri postojeća tima kandidat najviše odgovara.
Nakon uspešne obuke, kandidat je dobijao rešenje o zaposlenju u okviru PTJ. U narednom periodu njegove kolege će mu dati nadimak kojim će ga oslovljavati, umesto pređašnjih rednih brojeva.
SPECIJALISTIČKA OBUKA
Nakon uspešne osnovne, sledila je specijalistička obuka. Ono što je bilo karakteristično za ovu vrstu obuke jeste što je neprekidno trajala: pripadnik se usavršavao sve vreme dok je aktivan u Jedinici. Ovo je podrazumevalo svakodnevne treninge u teretani, streljani, borilištu, na poligonu, ali i pohađanje specijalističkih kurseva poput alpinizma, snajperizma, ronjenja, obezbeđivanja VIP osoba, kurseva za vodiče službenih pasa itd.
Rezultati su se konstantno pratili i uticali su na formiranje godišnje ocene svakog pripadnika od koje je zavisio njegov napredak u okviru same jedinice.
Karakteristično za bazu u Lipovici jeste postojanje takozvane taktičke kuće koja u stvari predstavlja skup povezanih prostorija, koje simuliraju zatvorene objekte. Zidovi su pokretni, što znači da se raspored prostorija može menjati. Kuća je potpuno pokrivena video kamerama i brojnim senzorima i služi za uvežbavanje upada u zatvorene prostorije. Takođe, same prostorije se mogu potpuno zamračiti.
Od izuzetnog značaja jesu i senzori koji se ovom prilikom stavljaju pripadnicima i mere im promene u telesnoj temperaturi, radu srca i slično, a sve u cilju merenja stresa pripadnika tokom upada.
Obuka se odvijala kako u samoj bazi, tako i po centrima za obuku na teritoriji cele države. PTJ je imala nastavne centre za obuku u Kuli, Petrovom selu i na Goču.
Takođe, obuka se izvodila i van granica zemlje, kroz zajedničke vežbe i mirovne misije sa stranim jedinicama (na Haitiju, u Liberiji itd).
Moto Protivterorističke jedinice bio je:
„Mnogi misle da su najbolji, mi to jesmo!“
(bracaratnici.com)
