Piše: Andrej Mlakar
Ona škripi, ona poskakuje, ali će vas dovesti do cilja, to se može reći za Ak-47. Ona nije tako prefinjena kao puška nekih drugih zemalja, ali se ona jednostavno ne može pokvariti. Vojnik je može odneti u vodu, blato, može zaboraviti da je očisti, ali će ona i dalje pucati
13.11.1947. godine je u Sovjetskom Savezu završen rad na prototipu automatske puške AK-47, poznatije po imenu svog tvorca, Kalašnjikov, koja je u serijsku upotrebu Crvene armije ušla 1949.
Kada se god upoređivalo američko i rusko (sovjetsko) naoružanje, od pištolja, preko automata do tenkova i aviona nezaobilazna je bila automatska puška Ak-47 koje je bez imalo dvoumljenja obeležila hladni rat kao i sve konflikte u 21. veku.
U svim vojnim analizama zapadni autori su automat Ak-47 popularni “kalašnjikov” nazivali kraljicom bitki, jer je mnoge sukobe započeo, ali i okončao upravo ovaj automat, koji se zasniva na skoro šezdesettrogodišnjem starom i robustnom dizajnu puške.
Bivši pukovnik američke vojske Džon Viks početkom osamdesetih godina prošlog veka “kalašnjikov” je nazvao fordom pešadijskog naoružanja a to je objasnio na sledeći način:
“Ona škripi, ona poskakuje, ali će vas dovesti do cilja, to se može reći za Ak-47. Ona nije tako prefinjena kao puška nekih drugih zemalja, ali se ona jednostavno ne može pokvariti. Vojnik je može odneti u vodu, blato, može zaboraviti da je očisti, ali će ona i dalje pucati, kaže Viks.
Amerikanci ga otimali od Vijetnamaca
Prema nekim proračunima danas u svetu ima više od 100 miliona komada Ak-47 u raznim verzijama, odnosno 200 miliona sa brojnim kopijama ovog automata. Sa ulaskom televizije u domove na planeti zemlji ne postoji čovek koji ne prepoznaje ovu popularnu automatsku pušku. Ne postoji slika konflikta gde se upravo ne vidi “kalašnjikov” – od Vijetnama, preko Arapsko-izraelskih ratova, Libana, prostora bivše SFRJ do Avganistana, Iraka, Sirije i Jemena gde je ova puška korišćena.
Koliko je Mihail Timofejevič Kalašnjikov napravio univerzalnu pušku svedoči i Vijetnamski rat gde su američki vojnici koristili svoju M-16. Tokom korišćenja bilo je vidljivo da se ona često kvari. Posle istrage Kongresa urađene su neke modifikacije. Neki vojnici su nosili četkicu za zube da je očiste ako se zaprlja u borbi. Drugi su bacali M 16 i od ubijenih Vijetnamaca uzimali Ak-47. Neki su na popularnoj sajgonskoj pijaci kupovali ovaj automat.
Izraelci su za vreme Jom Kipurskog rata 1973. često koristili “kalašnjikov”, jer se ova puška pokazala izvrsna za područije Bliskog Istoka. Mehanizam rada uticao je i na izraelskog konstruktora Uzeil Galila da konstruiše sličnu pušku.
“Kada bi birao sa kojom puškom da idem u rat izabrao bih Ak-47. Glavni kvalitet AK-47 je pouzdanost. Puška je relativno dosta precizna. Sa njom se može pucati iz raznih položaja, a osim toga mogu je koristiti borci koji nemaju veliku fizičku snagu, na primer dečaci ili devojke, pisao je osamdesetih godina pukovnik Viks.
Zapadni vojni stručnjaci smatrali su da bi u slučaju da hladni rat postane vrući sukob ne bi vodio u tropskim krajevima već na terenu gde učestvuju obučeni vojnici, koji znaju važnost održavanja oružja i da je tu M-16 superiorna. Posle više od 20 godina od kraja Hladnog rata zapadni visoki oficiri i stručanjaci su pogrešili u svojim analizama. “Kalašnjikov” je i dalje neprevaziđena puška.
Odlaskom Mihaila Timofejeviča Kalašnjikova sa ovog sveta njegova puška će i dalje bez obzira na brojne varijante bit glavni akter lokalnih, regionalnih ratova kao i ustanaka. Jasno je da “boj ne bije svijetlo oružje”, već boj bije srce u junaka, ali vojnik će uvek bolje ratovati ako u rukama ima oružje koje odgovara njegovom znanju i okolnostima u kojima se bori.
Čovek koji je mogao biti multimilijarder, a od proizvodnje nije dobio ni dinara
Još od 1947. kada je konstruisao svoj automat AK-47 Mihail Kalašnjikov, nije ni slutio da će fabrika u kojoj je proveo čitav radni vek 2009. godine bankrotirati, a da pritom osim slave i ordenja nije uzeo nijedan dolar za svaki proizvedeni automat. Fabrika ” Izmaš”, koja je nadaleko čuvena po proizvodnji automata “kalašnjikov” je 2009. objavila bankrot. Vlasnik fabrike oružja, Andrej Markin proglasio je bankrot, navodeći da je dug njegove fabrike dostigao oko 180. hiljada evra, što je u Rusiji izazvalo šok, ne samo što je to grana namenske industrije koja ostvaruje profit, nego što je u njoj bio zaposlen i konstruktor čuvenog AK-47 Mihail Timofejevič Kalašnjikov, koji od proizvodnje svog modela nije dobio ni dinar osim ordenja svih sovjetskih i ruskih predsednika, a na Zapadu mogao je biti multimilijarder, koji uživa u vilama, automobilima i šuškama na bankarskom računu.
Posebno iznenađenje bilo je da je ” Izmaš” bankrotirao, kada se znalo da je ova fabrika proizvodila najkorišćeniju automatsku pušku u istoriji sa dosada preko 200 miliona proizvedenih primeraka, sa još osam licenci u celom svetu, koje su date na korišćenje u doba Sovjeta.
Ovde se ne računaju svi “kalašnjikovi” proizvedeni u privatnim radionicama u Pakistanu, Avganistanu i širom zemalja Bliskog Istoka i Afrike. Ovakav slom “Izmašove” fabrike oružja koja je nastala daleke 1807. za vreme vladavine Nikole Drugog Romanova, dogodio se navodno zbog pada prodaje oružja, ali ruski mediji spominjali su i finansijske mahinacije.
Mihail Kalašnjikov: Od vodnika do general-pukovnika
Biografija poznatog konstruktora, koji je ceo svoj život posvetio oružju i njegovom stvaranju više je nego bogata. Od višeg vodnika svojim radom popeo se do čina general-potpukovnika. Bez diploma o formalnom obrazovanju visokih i viših vojnih škola, znanje i svoje iskustvo je kalio na vojnim poligonima sa vojnicima i oficirima slušajući njihove primedbe, koje je pomno beležio u svoju svesku, a nadgledao je i svaku fazu razvoja streljačkog oružja.
Razvojni put Mihaila Kalašnjikova započeo je u Sibiru 1919. godine na nekom kolhozu, radio je na železnici a potom 1939. godine ušao u sovjetsku vojsku, gde je učio za tenkistu. Još tu dolazi do izražaja njegov talenat za modernizaciju vojne opreme, a posle teškog ranjavanja u bici za Brjans 1941 posvetio se usavršavanju oružja. Na prototipu puške AK-47 počeo je da radi 1946, a prvi primerci su proizvedeni već iduće godine. Mihailu je uspelo ono što nije nikom u jednoj pušci ujedinio razne dotadašnje tipove puške i stvorio jednostavno oružje kojim se jednostavno rukuje i rasklapa.
Od trenutka kada se pojavio u upotrebi Sovjetske Armije 1949. godine, kada je par godina ranije viši vodnik Kalašnjikov došao u fabriku i na osnovu njegovih konstrukcija i ispitivanja modela nazvao AK-47, a Staljin napisao naredbu za opremanje sovjetskih jedinica AK-47 doživeo je slavu. Porodičnu tradiciju nastavio je njegov sin Viktor Kalašnjikov, koji fabrici Izmaš konstruisao specijalni automat ” Bizon” za SPECNAZ trupe i policiju. Iako je bio vremešni čikica Mihail je nastavio da i dalje se bavi konstrukcijom, a prvi je počeo proizvoditi automate sa kalibrom 5,53 i 5,56 milimetara, dok je to još u Sovjetskoj armiji bilo bogohulno.
Da je Mihail Timofejevič Kalašnjikov bio na Zapadu postao bi milijarder, a ovako ostala mu je svetska slava i satisfakcija što je poznavao sve predsednike Sovjetskog Saveza od Staljina, Hruščova, Brežnjeva, Andropova, Černjenka, Gorbačova do predsednika Rusije Jeljcina, Putina i Medvedeva.
Meštani mu podigli bistu
Kalašnjikov nikada nije do svoje smrti promenio mesto boravka i od 1949. živeo je u Iževsku, a posle penzionisanja i dalje je ostao glavni konsultant u ovoj fabrici. Dvostruki je bio heroj Sovjetskog Saveza, akademik i član 12 domaćih i stranih akademija nauka. Građani Iževska su mu postavili i bronzanu bistu, a zasad u svetu ne postoji konstruktor koji bi nadmašio Kalašnjikova.
