Piše: Igor Božinovski
U svetlu prijateljskog sporazuma koji su Makedonija i Bugarska potpisali 1. avgusta ove godine, dve države će sada intenzivirati odbrambenu saradnju kroz konkretne inicijative i sprovođenje plana saradnje koji je dogovoren na ekspertskom nivou. Ovo je dogovoreno na sastanku održanom u Skoplju 18. septembra između makedonske ministarke odbrane Radmile Šekerinske i njenog bugarskog kolege Krasimira Karakačanova.
Komentarišući unapređenje odnosa između dve susedne zemlje, Karakačanov je rekao da Bugarska veruje da stabilnost u regionu zavisi od dobrih odnosa između suseda, naglašavajući da Bugarska podržava jedinstvo i teritorijalni integritet Republike Makedonije a takođe je odlučna da pomogne Makedoniji da postane NATO članica. Šekerinska je, pozdravljajući ovakve stavove, iskoristila priliku da zahvali Bugarskoj zbog toga što, kako je rekla, ‘’ozbiljno pokazuje da štiti i promoviše glavni strateški cilj Makedonije – članstvo u NATO’’.
Intenziviranje odbrambene saradnje između dve nacije podrazumevaće odlazak makedonskih stručnjaka za odbranu u posetu vojnoj akademiji Georgi Stojkov Rakovski u Sofiji, u januaru 2018. kako bi razmenili iskustva i dobili neophodnu pomoć u procesu pripreme novog makedonskog Strategijskog pregleda odbrane koji treba da se završi do sredine sledeće godine. Biće ostvarena i dalja saradnja snaga za specijalne operacije koja će kulminirati zajedničkom vežbom u 2018. godini.
Razmotriće se i mogućnosti obrazovanja makedonskih vojnih oficira u Bugarskoj koje bi podrazumevalo i medicinsku obuku koja bi se obavila u mornaričkoj akademiji Nikola Vapcarov u Varni. Potom bi Makedonija Bugarskoj prikazala vojni poligon za obuku Krivolak koji Makedonija promoviše vojnim snagama NATO kao idealan poligon za obuku u pustinjskim uslovima. Ujedno bi moglo doći i do razgovora koji bi mogli rezultirati pojačanom saradnjom vazduhoplovnih snaga dve zemlje.
Pošto je Bugarska bila prva država koja je priznala nezavisnost Republike Makedonije 15. januara 1992, njeni vojni odnosi sa svojim manjim zapadnim susedom su oduvek bili dobri iako se intenzitet te saradnje menjao zbog ne baš tako dobrih političkih odnosa u proteklih 25 godina. Ipak, vrhunac vojne saradnje dostignut je juna 1999. kada je Bugarska donirala Makedoniji velike količine viška artiljerijskog naoružanja: 94 tenkova (uglavnom T-55A i nešto starijih T-54) sa 4042 granate kalibra 100 mm, tu je zatim bilo 108 haubica M-30 kalibra 122 mm sa 4320 granata, po sedam mobilnih radionica na kamionima ZIL-131 i ZIL-157 kao i značajne količine rezervnih delova za doniranu opremu.
Usledila je zatim stagnacija u saradnji pa je tek aprila 2007. godine vazduhoplovni remontni zavod TEREM-LETEST iz Sofije završio posao inspekcije nakon 300 sati naleta i zamenu krila na jedinom transportnom avionu RV Makedonije, lakom transporteru PZL Mielec An-2R ‘’Colt’’ vojnog evidencijskog broja VAM-150.
Očekivanja su takva da bi dogovoreno intenziviranje vojne saradnje Makedonije i Bugarske moglo biti naročito korisno za vazduhoplovne snage. U tom smislu, Makedonija može ponuditi kapacitete svog Pilotskog trenažnog centra (PTC, COP), koji predstavlja zajednički poduhvat makedonskog ministarstva odbrane i izraelske kompanije Elbit Systems a koji je specijalizovan za vojnu i paravojnu obuku pilota helikoptera počevši od odabira kandidata, preko osnovne pa sve do napredne obuke. Za obavljanje ovih zadataka, PTC, koji bazira na aerodromu Petrovac, opremljen je sa pet školskih aviona Zlin-242L i 4 trenažna Bell 206B-3kao i sa dva međusobno povezana full-mission simulatora za helikoptere Mi-8/17 i Mi-24 koje je razvila rumunska kompanija Simultec iz Bukurešta.
Sa druge strane Bugarska u takvoj saradnji može adekvatno da balansira sa svojim remontnim kapacitetima koji Makedoniji mogu da omoguće usluge generalnog remonta za transportne vazduhoplove An-2R i Mi-8MT kao i za jedini helikoptrer Mi-17V-5 i dva Mi-171 koje koristi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U iznenađujućem skorašnjem razvoju događaja, interesovanje za posao generalnog remonta makedonskih Mi-17 pokazala je susedna Srbija, 12. septembra njen ministar odbrane Aleksandar Vulin informisao Komitet za bezbednost i unutrašnje poslove srpskog nacionalnog parlamenta da Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovič iz Batajnice, kako je rekao “trenutno radi na generalnom remontu dva makedonska helikoptera Mi-17“. Kako je Moma Stanojlović sposoban za remont starih helikoptera Mi-8T sa motorima TV2-117 i kako do sada nijedan makedonski Mi-17 nije poslat u Srbiju, Vulinova izjava može pokazati da Srbija ozbiljno radi na poboljšanju remontnih kapaciteta svog zavoda i pretvaranju ove vojne institucije u regionalni centar za duboko održavanje helikoptera Mi-8/17/171 koji su pogonjeni motorima TV3-117. Takav regionalni centar bi autorizovala i podržala Rusija a ovakav potez može biti znak da Srbija trenutno lobira da Makedonija bude prva mušterija koja će testirati sposobnosti Srbije da remontuje helikoptere Mi-17.
